NADAM SE DA SE NEĆU ZALJUBITI U TEBE

Zaljubljivanje stvara očekivanja, očekivanja traže dokaze, dokazi  treže potvrde. Neostvarena očekivanja pokvare  dobar seks. Loš seks pokvari dobar  brak. Onda poželimo neki novi seks.

Nju  je upoznao na ulici pre tačno godinu dana. Klizavo jutro,bljzugav dan, svetla žena.Kretala se kao muzika, koracima je ispisivala stihove, telom širila refren.Za sobom je ostavljala fantaziju u pokretu. On je godinama stajao u mestu. Pokretao je  samo svoja maštanja o drugačijem svetu i sebe u njemu. Prišao joj je dok je kraj Drakčeta menjala dest maraka za hiljadu i pet nula dinara.Bila je hiljadu puta drugačija od nula koje su se kretale gradom. Jednim pogledom ga je   pokrenula, provozala celim svetom i spustila na planetu zvanu „čežnja“. Padao je sneg. Izvadio je poslednjih pet maraka koje je čuvao za parče preživljavanja, pružio ih Drakčetu i glasnije nego inače izgovorio: „Prayers for rain“. Okrenula se, nasmejala i dodala:“Disentigration“. Uz odgovor dobio je i Cure (lek) za  svoju melanholiju-njen broj telefona.

Mrzeo sve što vole mladi. On nikada nije bio mlad. Ostario je sa šest godina kada mu je otac ubio majku i njenog ljubavnika, inače drugog komšiju u malom mestu u istočnoj Srbiji. Iz njega je pobegao sa osamnaest da bi u velikom gradu mrzeo i malo mesto i veliki grad. Živeo je kao podstanar u sobi kraj lifta zgrade u centru grada. I njega je mrzeo, jer su se njime vozili nadmeni starosedeoci kruga dvojke, turbo ribe na putu ka petom spratu gde ih je čekao turbo diler lošeg dopa. Mrzeo je i svoje dosadne profesore Mašinskog fakulteta, savesne kolege, najviše sebe i svoju neprilagođenost, nesposobnost da ga završi i strah da će se vratiti u istočnu Srbiju pravo pred oca i prezir koji ga je čekao tamo gde ga je i ostavio.  Voleo je svoje erotske fantazije, književnost, mnogo muzike i svojih 100 godina samoće.

Ona je  je bila kometa. Upala je pravo iz svemira u njegov svet, pomerila ga iz sobe kraj lifta, provozala kroz erotske fantazije do  krova zgrade i još dalje…do želje da je dodiruje i priča o svojih sto godina. Počeo je da odlazi na  monotona predavanja profesora mehanike,  klima glavom uglađenom kolegi sa sendvičem u torbi punoj skripti.Pridržavao je vrata lifta turbo ribama. Podizao je roletne i pre podneva, prestao da kupuje svakog petka novo sledovanje života kod tamnoputog Drakčeta. Veliki grad je postao manje odvratan. Lakše je podnosio  nužnosti.

Ona  ga je menjala , sporo i jedva primetno , ali dovoljno da poveruje u sopstveni značaj u njegovom životu.Zajedno su se vrteli u igrama reči i pokušajima da njima opišu svoj kosmos. Vrteli su se, doduše i kada su pijani i uduvani kružili oko žutog Fiće na dnu Francunske maštajuči da na Šarl de Golu ulaze u avion za Lisabon.

„Lisabon miriše na setu“, rekla je lebdeći iznad Fiće.

„Nadam se da se neću zaljubiti u tebe“, rekao je lebdeći kraj nje.Znao je da voli tu pesmu.

Francuska je bila zaleđena, grad zavejan, a on natopljen čežnjom.

„Baš lepo. Ne brini, nećeš. Neću ti dozvoliti.“

„Tom Waits progovara iz mene“, dodao je uz osmeh.

„Pa ništa, pozdravi ga u moje ime“, dobacila je uz ironični podsmeh.

Par meseci nakon toga, nakon dobrog seksa u sobi kraj lifta, slušali su Waitsa i njegovu I hope that i don’t fall in love with you.Ponesena bliskošću izgovorila je stidljivo:

„Zaljubljena sam.“

„Ti stvarno veruješ u zaljubljivanje i ljubav?“, pitao je dok je palio cigaretu.

„Ne znam da li verujem, ali život bi mi izgubio smisao ako bih i to obesmislila. U šta ti veruješ? U seks? Reci mi, neću se ljutiti, bar ću znati kako da imenujem ovo između nas“. Zapalila je i ona  i obukla haljinu, sakrivajući svoje telo od odgovara.

„Vidi ovako, moja majka  i otac su bili zaljubljeni. Pomislili su da će iz te zaljubljenosti nastati ljubav.  Ja sam kao nastao iz te ljubavi, a zapravo sam nastao iz čistog seksa. Toliko su se voleli da su im došli cela kasaba i sva okolna sela na svadbu. Podigli su temelj kuće u kojoj će se voleti do groba. Otac je  postao frustriran nesposobnošću da je  sazida i bude glava porodice koja će nas čuvati i hraniti. Postao je glavobolja porodice. Vređao je nju, mene, hranio nas  nezadovoljstvom i  cinizamom. E tu se našao komšija da teši moju majku seksom, koristeći zaljubljivanje kao predigru. I eto ljubavi do groba. Odoše i moja majka i komšija. Otac je ostao da žali za svojim temeljom. A temelj je zapravo seks. Sve ostalo su zanošenja dok nas život ne demantuje. Zaljubljivanje stvara očekivanja, očekivanja traže dokaze, dokazi  treže potvrde.Neostvarena očekivanja pokvare  dobar seks. Loš seks pokvari dobar  brak. Onda poželimo neki novi seks.“

„ A da je tvoj otac bio sposobniji da gradi i čuva svoju porodicu i uz jedva sazidani temelj?

„Naša mala porodica bi uživala u temelju, a majka  i otac u seksu dok ne pukne cev i komšija ne dođe da je popravi.“

„ Razumem ja sve to, ali nisu svi nesposobni da vole. Džabe si bežao iz kasabe ako si još u njoj, zarobljen u svom temelju. Neki ljudi vole i bez očekivanja. Iskreno se nadam da se samo braniš“

„Pa i ti si zarobljena u svom temelju u sred velikog grada. Tvoji su se voleli do groba, dok ti majka nije umrla, a otac našao novu ženu posle dva meseca. Nije tačno da vole bez očekivanja. Ti gajiš biljku i očekuješ da opstane. Ti govoriš da si zaljubljena da bi  istom  rečenicom dobila potvrdu svojih emocija. Voliš da bi bila voljena ili si toliki mazohista i dokona da zalivaš nešto što vene pred tvojim očima dok držiš kantu s vodom u ruci. Znaš li zašto te nervira što vene? Zato što je tebi potrebna i ti  želiš da bude u tvom stanu, da ti krasi tvoj život i tvoj prostor. Mi volim ukrase, a ne sebe. Malo toga mi volimo u nama samima“

„Nije tebi lako. Ti obesmišljavaš seks, a ne ljubav.“

„Ne. Obesmislili su ga oni kojima je on sredstvo kojim zadovoljavaju dnevnu potrebu za zadovoljstvom. Obesmislili su ga oni koji govor tela menjaju izgovaranjem trivijalnog „volim te“ na svakih par sati potvrde radi. To je i jedino što umeju da kažu. Njihova tela ne umeju da govore. Seksom prazne nezadovoljstvo sobom i vremenom kojim troše svoj  život zadovoljavajući se trenutkom.“

Ustao je iz kraveta, pustio novo  sledovanja života, The Cure – To Wish Impossible Things. Želeći nemoguće, rukama je klizio niz njeno lice, gledao je u oči i nastavio:

„Seks govori više od reči.On traje duže od trenutka, on se ne dešava.On je čin, a ne radnja.Govori se pogledima, dodirima, pokretima. On pokreće telo i sve u njemu, pa i emocije. Njime se dodiruju, maze sve manjkavosti i nedostaci koji postaju voljivi.On je način da zavolimo i prihvatimo sebe u naručju drugih. Ako je on lep, lepo je i sve ostalo. Ako njega volim, volim i sve nakon njega i ne moram da izgovaram i opisujem da volim. Mislim da sam ti odgovorio na tvoje -Zaljubljena sam.“

Ogrnula je jaknu i krenula ka vratima. Zaustavio je negde pre lifta.

„Nemoj ići. Ostani, lepo nam je.“

„Šta sam ja tebi?“

„Ti si moja kometa i ne želim da ideš.“

„Samo ti sedi u toj sobi i čekaj kraj sveta. Lepše ćeš ga dočekati sam sa svojim diskovima, knjigama i seksom. Oni će ti reći dobro jutro i kada su loše i juro i noć pre njega. Oni će te zagrliti kada moraš svašta, a ne želiš ništa. Podeliće sa tobom svu tvoju ogorčenost što te slatkorečivi ostavljaju bez reči. Tešiće te kada ti propadne temelj, jer si nesposoban da izgradiš više od njega. Slušaće Cure i brojati nove decenije samoće. Voziće se s tobom u žutom Fići do Lisabona i podeliti misris sete u njemu. Pričaće ti o svojoj mladosti i strahu od starosti. Oni će te pokrivati u starosti.“

„Neće ni zaljubljenost ni ljubav. Oni su alibi za interes i društvo u mladosti i pomoć u starosti. Između je realnost.“

„Tvoja relnost je divna.Uživaj u njoj. Ja ne želim takvu za sebe.“

Narednih meseci viđali su se povremeno.  Dok je on pokušavao  da uz nju voli ostatak onoga što je prestao da mrzi, ona je učila da prestane da voli ono što je uz njega zavolela.

Ona je bila kometa. Tako se kretala, tako je i osvajala ljude oko sebe.

Pozvala ga je jednoga jutra da se nađu u kafani kod Drakčeta. Bilo je ledeno jutro i mirisalo je na kraj.Znao je da ide po njega sa rancem i kišobranom.

„ Doneo sam ti Waitsa. Poklanjam ti ga“, izgovorio je dok je skidao jaknu,  i poručivao šljivu i duplu tursku.

„O hvala. Sada će on da progovara umesto tebe.“ Spustila je disk u torbu  praveći se da je kutija cigareta.

„Da, on će ti govoriti sve što si želela da čuješ. Ili možda već slušaš dok ti neko drugi to izgovara?“

„Udajem se. Idem u Lisabon na svadbeno putovanje“, izručila je brže nego što je bio spreman da čuje.

Nasmejao se, ispio šljivu i odgurnuo tursku kao  da je kutija cigareta.

„Pa to je divno. Ti si beše zaljubljena…voliš bez očekivanja? O tome sam ti pričao. Zaljubljivanje stvara očekivanja, očekivanja traže dokaze…“

Prekinula ga je uz :„Mi do braka ne bismo ni stigli.“

„Zato si ti brže bolje stigla i do braka i do Lisabona. Da, on miriše na setu. Ti upijaj mirise, ja ću setu. Srećan put.“

Pokupio je ranac sa diskovima i napustio kafanu. U njoj su ostali ona, dim i trojica voskiranih prvim jutarnjim vinjakom koji su ćuteći ispijali za susednim stolom. Sedela je nepomično nadajući se da će se vratiti po oproštaj, ne po kišobran.Nije se vratio. Znala je da će sneg  zatrpati  deo teskobe  koju je uparvo na njega svalila.  Padao je na  njegovu dugu kosu i ranac u kome je čuvao  The Cure i mnoge druge prijatelje njegove samoće. Zastao je kraj svog Drakčeta. Oniži, tamnoputi prodavac diskova nudio mu je novo  sledovanja života.

„ Šta ćemo danas? Jazz, blues, rock..neku tvoju psihodeliju?“

„Ništa Drakče, evo ti ranac. Utopi ovo, ako možeš. Poklanjam ti i njega i diskove. Meni su potrebni kofer  i nešto malo ambijentalnije. Odoh. Čuvaj se i glasnije to malo. Ne čuješ se od kolege sa čarapama i gaćama.“

Jedina neminovnost koju je mogao da prihvati je bio odlazak. Mislio je da će se njime udaljiti od malog mesta koje je mrzeo, velikog grada koji je mrzeo i svoje komete koju je voleo bez reči. Zato je i ostao bez njih. Nije mogao da izgovori ni jednu kojom bi sprečio njen odlazak.

Dvadeset godina kasnije

U veliki grad došao je nakon dve decenije. Njih je proveo na drugom kontinentu pokušavajući da živi neki drugi život. Mrzeo je i njega i svoj pokušaj. Prao je sudove u lokalnom pabu, kosio travu na terenima za  golf bogatih „starosedeoca“ dalekog kontinenta, postao inženjer mašinstva i ostao sam. Molio se za kišu, sa planete „čežnje“ preleteo na planetu „sete“ obojio ih mirisima erotike i sećanjima na žutog Fiću. Nije se zaljubljivao u komete i  svetle žene u pokretu.

Odmah po dolasku otišao je u mali grad u istočnoj Srbiji. Postao je  još manji. Ispratio je  oca tamo gde idu oni koji ubijaju svoje žene i njihove ljubavnike, pozdravio majku svećom zapaljenom kraj oltara male crkve kraj groblja i pobegao u veliki grad. Tražio je Drakčeta. Na mestu gde mu je ostavio Cure i ranac sazidan je hotel poznatog imena. Devize više nisu zzzzzujale, dnevno sledovanje preživljavanja i nikotina mogli su se kupiti na svakom ćošku, ali grad je ipak zujao u kakofoniji raznih zvukova i prizvuka. Ulica je šaputala To Wish ImpossibleThings. Poželeo je Cure za svoju melanholiju, okrenuo njen broj telefona ne znajući ni da li je još njen.

„U Lisabonu si?“Tako mu je bilo najlakše da započne razgovor.

Muk. Pokušavao je da čuje njen glas u žamoru drugih, Najzad se oglasila:

„Nisam. Prešla sam u hladnije krajeve. U Moskvi sam. Gde si ti?“. Ni sama nije znala kako je uspela da potisne svoje zaprepašćenje pozivom.

„U gradu sam. Tu sam još par dana. Na šta miriše Moskva?“

„Na tursku kafu. Dođi ako možeš. Čekam te levo od ulaza, sto u ćošku. Tu sam još neko vreme. Požuri.“

Vejao je sneg. Uleteo je u prvi taksi i za par minuta bio u hotelu Moskva. Sedela  je nekako mirno sklupčana u čošku. Nije se kretala. Prešao je šakama preko njenog lica, poljubio je u čelo i nakon razmene  kurtoaznih rečenica pitao:

„Ima li kiše u Lisabonu?“

„Da skratim priču, nemamo puno vremena, a volela bih da ti kažem par stvari. Priznajem da nisam bila spremna na ovo. Ne zameri ako preteram.Ja sam bila željna života, zaljubljivanja, ljubavi i reči koje bi mi sve to dočarale, potvrdile.  Sve to dođe, još brže prođe. Nešto i ostane. Ostane život… Seta, zaljubljivanje, ljubav…. Sve su to gluposti nasleđene od naših majki kojima su Snežana i Pepeljuga postale najsrećnije žene sveta, a njihovi prinčevi zajebali i Cure. Život je lift. Kreće se od sjaja do očaja. Ti si bio zarobljen u očaju ili se meni bar tako tada činilo. Ja sam želela da se krećem.“

„ Pa dobro…bitno je da živiš u sjaju. Sijaš i danas.“

„Ne živim. Ne sijam. Ne krećem se.Upala sam u podrum.“

„I podrum je dobro mesto za dobar seks. Da skratim priču:“Želim te…“, izgovorio je uz osmeh. Znao je da će ga razumeti i da ove reči nisu samo poziv na seks.

„Ne razumeš. Desintegration. Kakva ironija…Dezintegrisana sam. Pretrčavala sam ulicu. Razneo me je neki  turbo diler lošeg dopa. Nepokretna sam punih dvanaest godina.

Nestao je osmeh na njegovom licu. Skamenjen je pokušavao da  ponovi : „Želim te…i mnogo više od toga“

„Ja želim nemoguće stvari uz Cure. Sanjam seks. On pokreće telo i sve u njemu, pa i emocije. Moje telo je nepokretno i ne može ga pokrenuti ni seks ni emocije niti ih ja njime mogu pokrenuti. Moja manjkavost nije voljiva. Ja je ne volim i ne postoji način da je zavolim, čak ni u tvojim rukama. Ne osećam polovinu  svog tela, ne mogu da osetim ni tvoje. Nemam volje ni da volim.“

Tražio je njenu ruku, tražio je svoje reči: „Želim te…želim da ti kažem i pokažem sve i mnogo više od toga.“

„Nema potrebe. Nemoj trošiti reči. Ja neću prohodati uz njih, niti ćeš me pokrenuti. Krećem se u kolicima. Ona su moj ukras. Njima kažem dobro jutro i kada su loši i jutro i noć pre nje. Ona slatkorečive ostavljaju bez reći. Propada mi temelj, jer nisam u stanju da izgradim više od njega. Njima pričam o mladosti i u njima se plašim starosti. E to to je moj život, a bila sam kometa.“Krila je pogled  čuvajući ga od susreta sa njegovim.

„Ti si moja kometa.“Izgovarao je brzo sluteći da odlazi.

„Dušo, ti ne bi znao šta bi sa mnom i mojim nekretanjem. Samo bi pokušavao da nas prihvatiš. Nisi jedini. I drugi su probali, pa nisu uspeli. Verovatno zato što ni ja nisam prihavtila sebe, pa ne prihvatam ni druge. Mogu samo da lebdim iznad Fiće. I to je život.“

Čekao je da ona zaplače da bi lakše plakao on.

„Evo ga. Stigao je brat po mene. Nisam srećna što si me video ovakvu i što si sve ovo morao da saznaš. Srećna sam što sam ja tebe videla i čula ono što me čini srećnom. E da, čuvam Tom Waitsa. Ti progovaraš iz njega.“

Brat ju je prebacio u kolica.

Prišao joj je, poljubio i šapnuo: „Želim“

„Nemoguće je.“

Ostao je paralizovan. Kroz izlog hotela Moskva posmatrao je nebo iznad grada koga je mrzeo. Kometa je sletela na planetu „seta“, a on u svoj podrum.