ALBINONI TOMASO-Moje ime je Tišina

Bila jednom jedna devojčica. Zvala se Tišina. Rodila se u maglovitom svitanju hladnog severa, tamo gde brda greje sneg, jezera hladi nebo. Imala je svetlu put,  nežne prste, hladan pogled i toplu dušu. Tišina je odrastala omeđena zidovima  bez svetlosti i zvukova. Osmehom je tešila tugu. Plakala je u sebi, slušala  samo sebe.

Pod sjajem  slabe sveće, na žutoj hartiji kraj svoga jastuka nacrtala je notu. Jednu notu, sasvim dovoljnu za svet tišine u kojoj je živela. Niz  lice skliznula je suza.  Uplovila je u san, Dinamika u njenu maštu obojenu sluhom i čežnjom . Tišina se pretvorila u muziku, san u javu.

U javi se pojavio Albinoni Tomaso. Uhvatio je malenu šaku i poveo u mletačku Veneciju, uske ulice ispunjene muzikom koja kroz njih teče. Nosila ih je mostovima i gondolama.

Gondolijeri i maske otplovili su u neki sasvim drug svet, tamo gde muzika ćuti. Svirao je njoj, samo njoj, tiho neupadljivo baš kao što je i živeo.  Adagio je, lagano kakav jeste, budio njen sluh, uvodio je u sazvežđe tonova uvezanih emocijom.

Violina u ruci plavog anđela šaputala je Tišini reči koje nikada nije čula. Reči su dobile smisao, tonovi su dobili nit. Tišina je dobila ključ – violinski ključ.

Sa prvim zrakom sunca zvukovi su utihnuli. Tišina je otvorila oči. Okruživao ju je zamak bez svetlosti i zvukova. Na žutom listu kraj dogorele sveće, bili su ispisani violinski ključ i prve note njene simfonije. Ispisala ga je Tišina nošena violinom Dinamike. Adađo je ostao zabeležen u duši jedne devojčice.

Albinoni se vratio Mletačkoj republici, svojoj Veneciji, sonatama i violinskim koncertima. Ona ih nikada više nije čula. Ostala ih je željna. Bila je jedina koja je Adađo slušala notama Tomasa Albinonija. Tišina je i danas  svedok njegovog rukopisa. Albinoni je nestao u tišini, sam-bez nje i bez dela svojih kompozicija.

Tomaso Albinoni ( 1671 -1751) bio je italijanski barokni kompozitor. Rođen je u Veneciji, tadašnjoj Mletačkoj republici. O njegovom životu se malo zna. Živeo je povučeno, nije tražio mesto u crkvi i plemićkim dvorovima, poput mnogih kompozitora i muzičara toga vremena.

Svoju egzistenciju je ostvarivao samostalno i nezavisno od drugih autoriteta. Iako je poznat kao kompozitor opera, u istoriji muzike ostaće zapamćen po instrumentalnoj muzici. Njegova dela su čuvana u Državnoj biblioteci u Drezdenu. Za vreme Drugog svetskog rata biblioteka je uništena, a sa njom i Albinonijeva dela. Mnogi rukopisi su trajno izgubljeni.

Adađo živi svoj život potpisan „rukopisom“ velikog umetnika, uprkos oprečnim mišljenjima o njegovom kompletnom autorstvu. Adađo uz koji sanjamo, maštamo, klizamo i klizimo kroz epohe, komponovao je Tomaso Albinoni.

Takav će živeti još dugo.

Advertisements