SVE ŠTO LETI HTELO BI DA LETI – STRAH OD LETENJA – LI/BI-DO

 Obično veče obične jeseni, jedne u dugom nizu onih koji se ponavljaju ustaljenim redosledom. Magla je, dnevnici se nižu na kanalima nacionalnih televizija, tople probe… Probe su tople, a meni je hladno na svojoj – nacionalnoj frekvenciji. Probam da ignorišem dnevnike, kanale i broj svojih jeseni koje su se nanizale u mom odsustvu.

Advertisements

VIKENDICE – SIVA FAZA JEDNE GENERACIJE

Osamdesetih godina prošlog veka gotovo da nije bilo roditelja pripadnika moje generacije koji nisu započeli izgradnju vikendica, manjih ili većih duž Ibarske magistrale, Kosmaja, Rudnika ili na obroncima Fruške gore. Naši neimari su ulagali u njihovu izgradnju raspoloživa finansijska sredstva, često neisrpnu energiju, veliku ljubav i iluziju da će njihovi potomci sa jednakim žarom i divljenjem uživati u rezultatima njihovog rada materijalizovanom u lepim kućicama sa još lepšim okućnicama. Nastavite sa čitanjem

SILOVANJE NAKON SILOVANJA – SUDSKI POSTUPAK U VIŠE ČINOVA

Tekst je moj pokušaj da ponudim odgovore na brojna pitanja koja se ovih dana uz mnogo neukusa i degutantnosti otvaraju u našoj javnosti. Tekst je svedočenje svedočenja, dug je, jer je i postupak dug. Svako može da odustane od čitanja, ali ne i žrtve koje bi odustajanjem rizikovale da budu dodatno anatemisane, optužene i proglašene krivim za lažno svedočenje. Nastavite sa čitanjem

LJUDI SE MENJAJU, NEKI LJUDI MENJAJU VREMENA, NOVA VREMENA MENJAJU NEKE NOVE LJUDE

LJUDI SE MENJAJU, NEKI LJUDI MENJAJU VREMENA, NOVA VREMENA MENJAJU NEKE NOVE LJUDE, reče čovek čije fotografije govore više od reči. One nastaju da bi zabeležile delić sekunde, trenutak našeg života, lepe i manje lepe trenutke, drage ljude, pejzaže, prolaznike, zrak Sunca ili cvet. Nastaju da bi pričale priču o našim životima, šaputale tajne, sprečile zaborav. Nastavite sa čitanjem

PREDSTAVA EVROPA – MAJKA HRABROST, ZVANICE I JA

Kao što nisam bila filmski kritičar kada sam iznosila svoje viđenje filmova odgledanih na Festu, koji su bili vredni moje pažanje, tako ni ovom prilikom neću sebi dati pravo ni slobodu da predstavu „Evropa“ sagledavam kao pozorišni kritičar. Tu privilegiju prepuštam počastvovanima koji su se za to i školovali. Iznosim doživljaj i shvatanje predstave viđene očima žene, majke, supruge, Evropljanke bar po georafskom poreklu, kosmopolite i pacifiste po opredeljenju i najzad MAJKE HRABROSTI po prirodi datoj svakoj od nas, po malo. Nastavite sa čitanjem

FINSKI ILI SRPSKI MODEL OBRAZOVANJA?

Imam sina, dužna sam naglasiti u pubertetu, koji se školuje u jednoj od brojnih škola u gradu. Mi kao roditelji, bake i deke, svi bočni i pobočni srodnici, a usuđujem se pohvaliti i dalji preci, pružili smo mu ličnim primerom uvid u značaj obrazovanja i sticanja odnosa prema njemu. Od ranog detinjstva edukovali, razgovarali, pokazivali, čitali, posvećivali pažnju vokabularu, trudili da podstaknemo kreativnost, probudimo interesovanja… Mislim da smo u tome i uspevali – koliko su okolnosti zvane „savremeni tempo života“ dozvoljavale. Nastavite sa čitanjem

BITI ISTI, BITI POSEBAN, BITI SLOBODAN – CRNO BELI SVET by SF

Rođena sam davnih 70-ih u gradu koji je onda i sada bio beo, među ljudima koji su onda u mojim očima bili beli, u epohi koja je imala nijansu bele boje. Ja sam rođena u boji. Rasla, razvijala se, maštala, svoj svet i identitet gradila u boji. Nekad neprimetna, nekad ekscentrična, nekad patetična, uvek autentična. Svojih boja i nijansi bila sam svesna tada, sada još više. Nisam se uklapala, poklapala, podlegala imeprativu sredine zvanim BITI ISTI. Da li sam bila POSEBNA prepuštam sudu drugih. Ali sam, uprkos svemu što je određivalo moj život, ostala SLOBODNA. Grad je vremenom menjao boju, ljudi nijanse, epoha ekspoziciju. Nastavite sa čitanjem