NICK CAVE  I DECENIJE KOJE SU POJELI PACOVI

Jesen 2017. godine. Leto nas neumorno muči. Želim promenu – jesen, maglu, kišu. Promena – tako često izgovarana reč. Stižem na Trg republike, trg obećanih promena, izneverenih očekivanja. Sedam u obližnju baštu, palim cigaretu, imam tremu. Misli mi sežu u duboka sećanja i daleku prošlost. Pogled ostaje zarobljen na satu koji otkucava sekunde, neke u nizu onih koji će za tren postati prošlost, zaborav. Sat, prošlost, promene, trema. Nastavite sa čitanjem

Advertisements

PSI GRIZU, KOMUNALCI ODLAZE

Ne pada mi na pamet da ovom prilikom, niti bilo kada bilo kome, apostrofiram i dokazujem da volim pse. Ja ne volim bezobrazne vlasnike pasa. Ako su deca ogledalo roditelja, onda su i psi ogledalo svojih vlasnika. U tom ogledalu međutim, možemo videti bezobrazluk i bezobzirnost vlasnika, tromost institucija, nezainteresovanost nadležnih i mnoštvo nenadležnih. U tom ogledalu, međutim, možemo videti i žrtve njih i njihovih ljubimaca. Ko gleda taj i vidi. Deca nisu kriva. Nisu ni ljubimci. Ko je kriv? Komšinica, policajci, komunalci, nadležni, nenadležni? Moj sin, pas, ja? NASA? YASSA? Nastavite sa čitanjem

UBISTVO G-DIN GREHA

G-đa Grešna sedela je na ivici svog kreveta. Bilo je jutro. Probudili su je košmar, zvuk, znoj, krik i udar. Košmar ju je polomio, krik onemeo, udar ohladio. Na ivici je gospođa Grešna stajala godinama, decenijama. Hodala je po njoj, nije se osvrtala, balansirala je. Žonglirala je između vatre i  visine. Ovoga jutra je uplala u vrtlog savesti, samoprekora i nepodnošljive težine postojanja. Nastavite sa čitanjem

KRATKA PRIČA-HAPPY END

Jednog jutra

Dug dan, kratak fitilj. Dugi Ronhill, produženi espreso.Duga suknja, kratka kosa.
Duga priča, kratka forma.

Sedela je u kafeu. Tog jutra ostala je bez posla, nije ga volela. Te nedelje ostala je bez dečka, mislila je da ga voli. Tog meseca ostala je bez oca, njega je volela. Te godine ostala je bez najboljeg prijatelja, mrzela ga je. Uz njega je zamrzela i najbolju drugarucu. Oni su se zavoleli. Te godine ostala je i bez viška kilograma. Taj gubitak je zavolela. Nastavite sa čitanjem

TAMO GDE SAVA LJUBI DUNAV- OBEĆANJE LUDOM RADOVANJE

Da, želela si nas u Veneciji na vodi između Crkve Svetog Marka i Pegi Gugenhajm.  Ti si želela  među svoje umetnike i maske, mostove i gondolijere. Ja nisam želeo u istoriju na vodi. Ne umem da plivam u tvojim performansima. Vajari, istoričari umetnosti, slikari- svi su oni epizodne uloge tvog autobiografskog filma. Ja sam običan mašinac iz Šapca kraj Save, usidren u Beogradu na vodi. Upao sam u mašinu onog trenutka kada sam te prvi put ugledao. Perpetuum mobile.

Nastavite sa čitanjem

MOĆNE ZVERI

PRAVDA NA PAPIRU, RUCI, TRAVI ILI U GLAVI

Februar je nizao poslednje dane, zima poslednji minus, ja sam dodavala redove ispisanih misli ispovestima tri žene i osudama tri muškarca knjige u nastajanju. „Savest Lune Mars“ je pomutila moje dane, umešala se u moje snove, odvela me u svet nepostojećih likova i njihovih grehova. Prevara, osveta, preispitivanje, krivica… smenjivali su se na stranama koje sam ispisivala, ali i kadrovima filma koji sam gledala.

Nagoveštaj proleća, miris buđenja uspavanih posmatrača stvarnosti i tišina nakon projekcije Noćnih zveri Toma Forda, pokrenule su moju savest. Savešću žene koja vara bavi se Luna Mars. Ja nemam savesti da ćutim o zverima, ne želim da ćutim. Baš kao i pre par meseci, ŽENA SA ZELENOG OSTRVA dozvolila mi je da priču o MOĆNIM ZVERIMA ispričam očima i mislima nemog posmatrača. Nema sam, jer ni danas ne mogu pustiti jecaj i ponoviti njen vapaj. Nastavite sa čitanjem