KRATKA PRIČA-HAPPY END

Jednog jutra

Dug dan, kratak fitilj. Dugi Ronhill, produženi espreso.Duga suknja, kratka kosa.
Duga priča, kratka forma.

Sedela je u kafeu. Tog jutra ostala je bez posla, nije ga volela. Te nedelje ostala je bez dečka, mislila je da ga voli. Tog meseca ostala je bez oca, njega je volela. Te godine ostala je bez najboljeg prijatelja, mrzela ga je. Uz njega je zamrzela i najbolju drugarucu. Oni su se zavoleli. Te godine ostala je i bez viška kilograma. Taj gubitak je zavolela.
Malo toga joj je ostalo: prazan novčanik, karte za koncert i pas u iznajmljenom stanu.

– Izvini, možeš li da mi prepišeš broj telefona, ne vidim, nisam poneo naočare.

Stariji gospodin za susednim stolom spustio je šolju crne kafe kraj netaknutog ratluka. Pružio joj je dnevni list sa zaokruženim oglasom i olovku čiji je vrh nervozno pritiskao. Prepisala je broj na ćošku hrapave hartije, odcepila ga i nervozno pružila.

Svašta između

Nedelju dana kasnije Milena je dobila posao u cvećari. Sebe nije videla kao prodavačicu ljubičica, ni na ulicama Madrida, još manje kraj imućnog aristokrate iz XIX veka. Gledala je samo kako da sastavi kraj s krajem, ako je moguće i sredinom narednog meseca.

-Dobar dan. Mogu li da Vam pomognem?

Dragan nije oćekivao pomoć. Očekivao je već napravljeni buket, korpu cveća, upakovanu orhideju. Pogledao ju je i zbunjeno odgovorio:

-Pa, možda i možete da mi pomognete. Želim poseban buket, ne pitam za cenu. Posebna osoba, posebna prilika…

Ljubav nema cenu, pomislila je. Milena nikada nije aranžirala buket po sopstvenoj želji, Zamislila je sobu iznajmljenog stana, sunčano jutro i raskošno cveće u vazi na stolu kraj prozora. Zamislila je da je ona posebna, da je on posebna prilika u mnoštvu neprilika. Buket je učinila lepšim nego što su i ona i Dragan očekivali.

-Dopadam li Vam se? Pardon, dopada li vam se?

Dragan nije očekivao ni ovakvo pitanje, verovatno ni toliku baštu upakovanu u ukrasni celofan. Nije pitao za cenu, platio je i preplatio. Namejao se.

-Da, dopadate mi se. Pardon, buket mi se dopada. Hvala najlepše.
– Ljubav nema cenu. Molim i drugi put.

Drugi put se dogodio nakon mesec dana.

-Dobar dan. Šta mogu da učinim za Vas?
-Ništa. Ti si učinila dovoljno, ali to nije bilo dovoljno.
-Nije joj se dopao buket?
-Buket jeste, nisam ja.
-Ljubav nema cenu.
-Sve ima svoju cenu, i glupost ima cenu. Plaćamo i nju. Uzeću ovu ružu.

Milena je izvadila ružu, zamislila ju je u vazi kraj prozora, priliku u neprilikama.

-Imam dve karte za koncert. Da li želiš da ideš samnom? Sviđa ti se Zaz.
-Sviđaš mi se, nasmejao se. Pardon, sviđa mi se. Super, zapiši mi broj telefona. Evo, imam novine, možeš i na njima.

Godinu dana kasnije, Milena se probudila u svojoj, iznajmljenoj sobi. U vazi kraj prozora nije stajalo cveće. Na stolu kraj prozora zatekla je novine. Na njima je pisalo
Udaj se za mene.

Prilika. Ljubav nema cenu.

Ovoga jutra

Dug dan, kratka noć. Duga kosa, kratka suknja. Dupla crna kafa.
Sedi u kafeu. Ovoga jutra dala je otkaz. Volela je cvećaru i rad u njoj. Ove nedelje otkazala je zakup stana, isplatila zaostale rate. Ovoga meseca izašla je iz dozvoljenog minusa i ušla u svoj dozvoljeni plus. Ove godine se zaljubila, zavolela i prebolela sve svoje neprilike. Dobila je verenički prsten, avionsku kartu u jednom pravcu, zeleni karton. Dobiće i dete. Ne mrzi više najboljeg prijatelja i najbolju drugaricu. Voli.

Sve ima svoju cenu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s