VENECIJA-OBEĆANJE LUDOJ RADOVANJE

Da, došla sam u poznati grad sa nepozatim osećajem i prepoznatljivom strepnjom. Prepoznala ih kada sam u njega zakoračila. Sa sobom sam ponela samo želju. U malu putnu torbu spakovala sam odluku i spremnost, zaključala prošlost, potisnula stvarnost. Odrekla sam se reči dugo i olako izgovaranih, obećanja davno datog – u dobru i u zlu.

Pobegla sam od zadatog podrazumevanog. Podrazumevalo se mnogo toga, razumela sam malo, preduzimala mnogo. Godinama sam putovala kroz preispitivanje i samooptuživanje. Sebe sam krivila i kada niko drugi nije, ispitivala bez postavljenih pitanja. Bila sam kriva, uvek.

Doputovala sam u poznati grad, nošena željom da budem budna, sanjam otvorenih očiju, prisutna tu, tada i ko zna da li ikada, igde više. Moje trajanje je postalo kratkotrajno, obesmišljeno besmislenim bivstvovanjem u kome ne postojimo ni ja, ni ostatak mene nalik meni. Malo toga je ostalo netaknuto, sačuvano od trivijalnosti i banalnosti kojim život boji stvarnost.

Došla sam jer si rekao da ćeš doći, preskočiti ograde koje si, znala sam, već preskakao. Nadala sam se da ćeš doći bez povratne karte, poput mene. Nadala sam se da ćeš u malu putnu torbu spakovati svoja muda, hrabrost i odlučnost. Verovala sam lažima olako izgovaranim, obećanjima još lakše davanim, iluzijama prosipanim po krevetima jeftinih motela na pola puta između tvog i mog braka, oba u raspadanju. Na tom putu ja sam svoj ponos izgubila, brak razvela onako kako sam ga i zavezala. Dug uvod, loša razrada, zaključak bez poente. Epilog- sasvim jednostavan, prazan, tema- promašena uz mnoštvo grešaka i fraza. Moj brak smo uvezali nesporazumi, inat, vreme i ja. Moj brak se razveo sam. Ti si, vezan i obavezan izrečenim da i decom, ostao uvezan. Vezivali su te sažaljenje, griža savest i dete začeto nakon povratka sa izmišljenog kongresa. Te iste noći, u jeftinom motelu kraj auto puta, meni si obećao brak i naše dete. Ja nemam decu.

Volela sam tvoje reči, jer bile su mi potrebne. Bile su mi putokaz na putu na kome sam se izgubila tragajući za ciljem. Tvoje reči su se još prelamale kroz vazduh, bile su razgovetne . Izgovarao si ih njoj, davno pre nego meni. Meni si ih izgovarao kada si potrošio svoj sluh i njen glas. Znam da bi zatvorenih očiju, pobegao od nje, poznatih ukusa i izvetrelih mirisa, dosadnih sati i kurtoazne ljubaznosti. Ti nisi ljubazan. Znam da bi tako pobegao od samooptuživanja preispitivanja. Tako je lakše.

Lagao si. Nisam to znala. Obećavao si da ćeš preskočiti ogradu svoje porodične kuće iza koje ćeš i ostaviti neodlučnost i savest ogrezlu u greh. Obećenje ludo radovanje.Verovala sam ti. Lagao si. Ja nisam imala decu, ti jesi. Imao si decu i alibi.

Nisam te čekala u Veneciji zato što je romantična, jer nismo ni ja, ni Venecija. Nisam ni zato što što se u njoj fotografišu, zaljubljuju i lažu mnogi, željni zaljubljivanja i laži. Čekala sam te u Veneciji zato što je na vodi. U njoj se lako tone i neprimetno nestaje. Birala sam je jer mogu uroniti, plivati i potonuti iza svakog ugla, između zidova i zidina Santa Maria della Salute, crkve Svetog Marka, muzeja Peggy Guggenhiem, ispod mosta ljubavi i nekog gondolijera. Moje postojanje nestalo bi bez traga, glasa i spasa. Nadala sam se da ćemo odatle otploviti daleko od gradova na vodi i potopljenih brakova.

Obećao si sedam godina pre. Starili smo moja koža, grudi, strpljenje i ja. Rasla su tvoja i tvoje obaveze prema njima. Samo su tvoja muda bivala sve manja.

Jesen je. Avgust je iza nas. Pozna je, prohladna i maglovita. Ispila sam vino na maloj terasi hotelskog apartmana. Ograda od kovanog gvožđa kovala je sreću mnogih koji su u njoj pre mene boravili. Moju sreću kovala sam ja decenijama pre. Sa neke druge terase posmatrala sam zvezde, Mesec, svitanja i suton, brak i mrak. Smenjivali su se jednako pravilno kao i moja očekivanja i razočaranja. Negde sam pogrešila.

Venecija, hotelska soba, boca vina, muzika i ja. Želela sam te kao nekada na krevetu memljivog motela. Pogled žene davno izašle iz propalog braka, gubio se u mutnoj daljini. Tražila sam te u pustoj sobi na spratu porodične kuće. Iz nje si, kada nisi mogao drugačije, rečima stvarao svetla jutra, svoja i moja. Slušala sam melodiju kojom si moju stvarnost činio podnošljivom, snove činio stvarnim. Sećala sam se kako su tvoje usne dodirivale moje, upoznavale ih, opipavale. Njih si nekada ostavljao na raznim ženama željnim tvojih dodira, strasti i požude. Ljubila sam te i ja u iznajmljenim sobama, klupama mračnih parkova, sedištima službenih automobila. Bududila sam želju, pokretala telo, tvoje i svoje. Ljubili smo se, možda zaboravljeno i ponovo probuđeno, senzualno, bolno. Ljubila sam te toliko pitko da si želeo da se opijaš. Ljubio si me tako omamljujuće da sam želela i mnogo više i dublje, do poslednje kapi i gutljaja.

Svanulo je još jedno jutro, jutro u Veneciji na vodi.Otvorila sam oči, probudila se iz sna u kome sam živela godinama. Tek sada, ovde u gradu na vodi pred mojim očima sinulo je saznanje. Znala sam da nećeš doći.

Popila sam još jedno vino. Pogrešan trenutak na pogrešnom mestu. Jutro je mirisalo na kraj. Obukla sam haljinu, pogledala u ogledalo i u njemu videla sebe. Posmatrala sam svoje oči, sebe, sopstvenu iluziju i kraj. Pozdravila sam se sa onim što u njemu vidim. Rekla sam zbogom svojim maštanjima, putovanjima i lukom u koju uplovljavam. Okrenula sam leđa ogledalu i svemu što je još uvek skamenjeno stajalo u njemu.Uzela sam papir propisno odložen kraj telefona na noćnom ormariću hotelske sobe. Bio je to prvi hotel, a ne motel. Ja sam ga birala. Na papiru sam ispisala par reči, papir pažljivo presavila, stavila u koverat bez primaoca i adrese, koverat spustila u torbicu.

U ogledalu više nisam videla sebe, niti trag mog odraza. Napustila sam sobusa praznom bocom ispijenog vina na noćnom ormariću.

Sedela sam na klupi. Nisam te čekala. Čekala sam samo taj tren. Poslednji put sam pogledala u nebo. Nije bilo ni Meseca ni Sunca, ničega. Iz torbe sam ravnodušno izvadila koverat, spustila na klupu i krenula ka zvezdama. Na papiru je pisalo

NISI TU. NISAM VIŠE TU. SREŠĆEMO SE MEĐU ZVEZDAMA. LAKU NOĆ. LJUBIM TE.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s