OTPISANI MART U SRBIJI NA VODI 2016.

OTPISANI

Stojim u parku svog detinjstva, među barama, nezaposlena i na pragu klimaksa. Sama sam. Držim kišobran, maramicu i sećanja. Vidim Tihog, Prleta, Mariju, drugove partizane i brojne neprijatelje. Okupirani smo, frontalno napadnuti, iz zasede vreba opsasnost i budi naš oprez.

Želela sam da budem Marija, lepa, poželjna i visprena. Sa plavom kosom, beretkom i puškom. Ipak Marija je bila moja Keti, već tada lepa, za dečake iz naše ulice poželjna, sa plavom kosom i bez beretke. Nije imala pušku. Kišobran je opravdavao svrhu svoje višestruke namene. Tihi je po sopstvenom, Ketinom i mom izboru, a u nedostatku konkurencije, bio naš drugar Vin. I on je već tada za sve devojčice iz kraja bio lep, poželjan, možda nedovoljno profilisan kao Had, ali opravdavao je muškost i harizmu Tihog.

Ja sam bila Prle, plava sa beretkom, tada androgenog izgleda, kratke kose, golobrada, ali sa izraženom potrebom da svojim borbenim duhom i telom dam doprinos pružanju otpora u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Čitave četiri godine nas troje smo ratovali u parku našeg detinjstva, pobeđivali Nemce, četnike iz susednih zgrada, često imaginarne, dobro kamuflirane u razgranatom žbunju duž obližnje padine. Kad-kad sa modricama, razderotinama zadobijenim u žaru borbe, ponosni na herojske podvige i rane koje krvave za slobodu i otadžbinu. Epizode “Otpisanih”  pratile su naše detinjstvo. Mi smo pratili “Otpisane”. Možda smo i sami postali otpisani. Miss Keti je kupila tri karte za Holivud i otišla u obećanu zemlju. Živi sa suprugom i ćerkom u Londonu. Još uvek je lepa. Vin je mlad i zdrav kao ruža, čudo neviđeno, lovi u mutnom i ide dalje. Ja lutam, iskušavam đavola, ni na nebu ni na zemlji u virtuelnoj stvarnosti. Otpisani, ispisani, prepisani ili dopisani – srešćemo su u sabirnom centru.

SRBIJA NA VODI

Opet pada ono prozračno govno. Ne u Kanadi. Tamo pada belo govno. U Srbiji pada bezbojno, prozračno i prokleto govno. Bosanac u Kanadi voli jelena, čeka grtalcu, a Srbin u Srbiji voli Vuk(čić)a, čeka pumpe za izbacivanje hektolitara vode, pakete humanitarne pomoći, obećani frižider i šporet. Čeka Sunce i sušu. Premijer mu je rekao da nema razloga za brigu, jer od utorka prestaju kišni dani, stižu frižideri i šporeti.

Ponovo su voda, blato i mulj oko nas. Neki plivaju u mutnom, prsno ili leđno, neki plutaju dok ih voda nosi, neki rone na dah, neki surfuju kako ih vetar nosi, neki skijaju po vodi ili u srpskom Davosu, a neki tonu ili su odavno potonuli zajedno sa svom jedva stečenom pokretnom i nepokretnom imovinom. I sve to samo zbog te natprirodne pojave samo nama poznate – kiše.

MART 2016. DANI MRMOTA

Kada malo odmakne mart, pocrvenimo od ruža i žena, uhvati me neka panika. Sve je DEJA VU.

Hvala Emilu Boiracu na tako jednostavno objašnjenjoj psihološkoj, a u našem slučaju i sociološkoj pojavi.

Demonstracije, mitinzi voda i vodeni topovi, vanredne i izvanredne situacije, elementarne i neelementarne pojave, ubistva, samoubistva, smrti, godišnjice, izbori i pograšno izabrani…………………….

Moj sin Tom je ponovo dobio 4 na diktatu iz engeskog. On misli na engleskom, govori ga bolje od maternjeg i gleda filmove bez titla. Ali, u jednoj reči je izostavio apostrof, a u jednoj ga stavio tamo gde mu nije bilo mesto. Da, diktat diktira diktirano.

Moj Harvi projektuje neke stubove na nekim vrletima.

Moj pas, B Daisy, je pojela glistu ili nekog već zglavkara.

Ja sam se opet ukočila.

Advertisements