FORMALNO NEPOSTOJEĆA, ŽENA NA RUBU NERVNOG SLOMA, COGITO-ERGO SUM

Trenutak iskrenosti. Neću ništa novo ni epohalno reći ako pobrojim sve uloge: ćerke, majke, snajke, dobre supruge, solidne kulinarke, ljubazne komšinice koje sam kao i svaka od nas do sada igrala po unapred napisanom scenariju uz izvesna odstupanja. Nastajala su kao posledica improvizacija u datim okolnostima.

Osnovna škola, srednja, fakultetska diploma, venčanje, materinstvo. Ovom nizu, u mom slučaju nedostajao je samo radni odnos zasnovan na odredjeno ili neodredjeno vreme. Uz povremene oročene pokušaje da se ostvarim kao radno sposobna osoba, poslednju deceniju svog života provela sam kao FORMALNO NEPOSTOJEĆA.

Tu formulaciju izneo je Predsednik jednog tada opštinskog suda u kome sam VOLONTIRALA KAO sudski PRIPRAVNIK (formulacija vredna pažnje). I da ne bi mojih divnih roditelja, moja radna knjižica bila bi gotovo prazna. Upisano 10 godina iskustva RADNIKA U PROIZVODNJI (formulacija vredna pažnje), što inače potpuno pristaje mom opisu i onog što se iz priloženog o meni da zaključiti.

E, upravo te dve reči su ključne PROIZVODNJA i   KNJIŽICA.

„Proizvela“ sam zajedno sa svojim suprugom divno dete, unikat, ručni rad. A sve troje smo godinama popunjavali njegovu djačku knjižicu.

Uz to, tu su i godine provedene po hodnicima urgentog i klinickog centra, ortopedije, hirurgije, onkologije pokušavajući da bar svojim prisustvon olakšam proces gašenja jednog života.

Naš sin sada sam popunjava svoju djačku knjižicu, mi smo samo nadzor i podrška njegovom oblikovanju kao ličnosti.

A ja sam rešila da FORMALNO POSTOJIM. Zato se slikam, pišem, smejem, mislim – dakle postojim.

COGITO – ERGO SUM.

Advertisements